Pi­šu: Mi­ran­da Pa­tru­cić i De­jan Mi­lo­vac

Do­ku­men­ta iz švaj­car­skog ogran­ka ban­ke HSBC, ko­ja su u po­sje­du me­đu­na­rod­ne gru­pe no­vi­na­ra, ot­kri­va­ju da je 2006/2007. go­di­ne su­pru­ga Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, vi­so­kog cr­no­gor­skog funk­ci­o­ne­ra i biv­šeg pred­sjed­ni­ka Dr­žav­ne za­jed­ni­ce Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, Đor­đi­na Đi­na Ma­ro­vić ima­la 3,8 mi­li­o­na do­la­ra na ra­ču­nu u toj ban­ci. Me­đu­tim, Ma­ro­vić to ni­je pri­ja­vio u svom imo­vin­skom kar­to­nu.
Ma­ro­vić je 2006. go­di­ne pri­ja­vio stan, po­ro­dič­nu ku­ću i ze­mlji­šte, po­slov­ni pro­stor u vla­sni­štvu su­pru­ge, kćer­kin auto­mo­bil, pa čak i umjet­nič­ke sli­ke i bi­bli­o­te­ku sa 4.200 na­slo­va. Sve­to­zar Ma­ro­vić ni­je od­go­vo­rio na po­zi­ve i po­ru­ku no­vi­na­ra.
Dnev­ne no­vi­ne „Dan” su pro­šle go­di­ne iz­vi­je­sti­le da je dr­žav­no tu­ži­la­štvo is­pi­ti­va­lo Ma­ro­vi­ća o po­ri­je­klu nje­go­ve imo­vi­ne. Iz tu­ži­la­štva je sa­op­šte­no da se pro­tiv Ma­ro­vi­ća ne vo­di is­tra­ga.
Cr­no­gor­ski Za­kon o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa na­la­že jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma da na dan stu­pa­nja na funk­ci­ju, to­kom oba­vlja­nja funk­ci­je i go­di­nu da­na na­kon na­pu­šta­nja pod­ne­su iz­ja­vu o svo­joj imo­vi­ni i imo­vi­ni bli­skih čla­no­va po­ro­di­ce. Ma­ro­vić je iz­ja­ve re­dov­no pod­no­sio, ali ni u jed­noj ni­je na­veo mi­li­o­ne u Švaj­car­skoj.
Đor­đi­na Ma­ro­vić (63) je je­dan od pre­ko 100.000 kli­je­na­ta švaj­car­skog ogran­ka ban­ke HSBC, do či­jih po­da­ta­ka je do­šao Me­đu­na­rod­ni kon­zor­ci­jum is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra (ICIJ), pre­ko fran­cu­skih no­vi­na Le Mon­de. ICIJ je po­dat­ke po­di­je­lio sa no­vi­na­ri­ma is­tra­ži­vač­ke mre­že Or­ga­ni­zed Cri­me and Cor­rup­tion Re­por­ting Pro­ject (OC­CRP) i dru­gih me­di­ja. Do­ku­men­ta ko­ja su pro­cu­ri­la u jav­nost da­ju uvid u švaj­car­ski ban­kar­ski si­stem ko­ji je de­ce­ni­ja­ma oba­vi­jan ve­lom taj­no­sti. Me­đu osta­lim kli­jen­ti­ma su čla­no­vi kra­ljev­skih po­ro­di­ca, po­li­ti­ča­ri, jav­ne lič­no­sti i po­slov­ni li­de­ri iz pre­ko 200 ze­ma­lja.
Do­ku­men­ta sa­dr­že po­dat­ke o ra­ču­ni­ma ne­što vi­še od 80 kli­je­na­ta sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je. Iz­nos na ra­ču­nu Đor­đi­ne Ma­ro­vić je me­đu naj­vi­šim ka­da su u pi­ta­nju po­li­ti­ča­ri i zva­nič­ni­ci iz re­gi­o­na. Sve­to­zar Ma­ro­vić i nje­gov sin Mi­loš (31) ima­li su pri­stup tom ra­ču­nu, na­vo­di se u do­ku­men­ti­ma.
Ra­čun je otvo­ren 6. fe­bru­a­ra 1998. go­di­ne. U do­ku­men­ta­ci­ji se ne na­vo­de iz­no­si na ra­ču­nu iz pret­hod­nih go­di­na. Sve što je po­zna­to je mak­si­mal­ni iz­nos de­po­zi­ta iz 2006/2007. go­di­ne od 3,8 mi­li­o­na do­la­ra. Đor­đi­na je Švaj­car­ci­ma kao zva­nič­nu adre­su na­ve­la uli­cu Do­si­te­je­va bb u Bu­dvi. Istu adre­su Ma­ro­vić je pri­ja­vio u imo­vin­skom kar­to­nu iz 2006. go­di­ne.
Po zva­nju fi­lo­zof, Ma­ro­vić (59) oba­vlja jav­ne funk­ci­je od 1990. go­di­ne ka­da je iza­bran za čla­na pred­sjed­ni­štva ta­da­šnje Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re. Bio je i po­sla­nik, a tri pu­ta je iza­bran za pred­sje­da­va­ju­ćeg Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, uklju­ču­ju­ći i 1998. go­di­ne, ka­da je otvo­ren švaj­car­ski ra­čun.
Ma­ro­vić je bio pr­vi i je­di­ni pred­sjed­nik Dr­žav­ne za­jed­ni­ce Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ko­ja je po­sto­ja­la od 2003. go­di­ne do 2006. go­di­ne. Na­kon ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je, Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra su 1992. go­di­ne osno­va­le Sa­ve­znu Re­pu­bli­ku Ju­go­sla­vi­ju. Cr­no­gor­ci su 2006. go­di­ne na re­fe­ren­du­mu iz­gla­sa­li ne­za­vi­snost.
Ma­ro­vić je oba­vljao i du­žnost pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de Cr­ne Go­re od 2008. do 2010. go­di­ne. Već go­di­na­ma je pot­pred­sjed­nik vla­da­ju­će De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS).
Iz­nos nje­go­vih pri­ma­nja do 2006. go­di­ne ni­je po­znat. U imo­vin­skom kar­to­nu iz 2006. go­di­ne Ma­ro­vić je na­veo da je za­ra­đi­vao 1.769 eura mje­seč­no kao po­sla­nik u Skup­šti­ni i pred­sjed­nik uprav­nog od­bo­ra jed­nog jav­nog pred­u­ze­ća. Nje­go­va su­pru­ga ni­je bi­la za­po­sle­na.
Sa ta­kvim pri­ma­nji­ma i bez tro­ško­va ovom brač­nom pa­ru tre­ba­lo bi 140 go­di­na da za­ra­de 3,8 mi­li­o­na do­la­ra.
U do­ku­men­ta­ci­ji HSBC se ne na­vo­di po­ri­je­klo mi­li­o­na Ma­ro­vi­će­ve su­pru­ge. Ban­ka je kao nje­no za­ni­ma­nje upi­sa­la uvoz/iz­voz ras­hlad­nih ma­te­ri­ja­la i auto­mo­bil­skih dje­lo­va. Pre­ma po­da­ci­ma iz cr­no­gor­skog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta, Ma­ro­vić i nje­go­va su­pru­ga u tom pe­ri­o­du ni­su ima­li fir­mu ko­ja se ba­vi­la tom dje­lat­no­šću.
Za­bo­ra­vlje­na imo­vi­na
Iako je nje­go­va imo­vi­na znat­no ve­ća od nje­go­vih pri­ma­nja, iz imo­vin­skih kar­to­na i ka­ta­star­skih do­ku­me­na­ta se vi­di da 3,8 mi­li­o­na do­la­ra ni­su je­di­na imo­vi­na ko­ju Ma­ro­vić ni­je pri­ja­vio.
Pre­ma imo­vin­skom kar­to­nu iz 2006. go­di­ne, Ma­ro­vić je po­sje­do­vao stan u Bu­dvi, ku­ću i 20.500 kva­drat­nih me­ta­ra ze­mlji­šta u se­lu Kri­mo­vi­ca u bli­zi­ni Ko­to­ra, isto­rij­skog gra­da na oba­li Ja­dran­skog mo­ra. Nje­go­va su­pru­ga po­sje­do­va­la je po­slov­ni pro­stor u Bu­dvi, a nje­go­va kćer­ka auto.
Me­đu­tim, pre­ma po­da­ci­ma iz re­gi­stra do ko­jih su ta­da do­šle cr­no­gor­ske dnev­ne no­vi­ne „Vi­je­sti”, Ma­ro­vić ni­je pri­ja­vo još tri sta­na i po­slov­ni pro­stor u vla­sni­štvu nje­go­ve ta­da ne­za­po­sle­ne dva­de­se­to­go­di­šnje kćer­ke Mi­le­ne. Imo­vi­na se na­la­zi­la u uli­ci Do­si­te­je­va bb u Bu­dvi, gdje je Ma­ro­vić imao pri­ja­vlje­no pre­bi­va­li­šte. Mi­le­na je bi­la na­ve­de­na kao vla­snik tro­sob­nog sta­na od 98 kva­drat­nih me­ta­ra i kan­ce­la­ri­je u pri­ze­mlju od 18 kva­drat­nih me­ta­ra. Na pr­vom spra­tu u is­toj zgra­di po­sje­do­va­la je stan od oko 100 kva­drat­nih me­ta­ra, dok je u pot­kro­vlju ima još je­dan stan od 90 kva­drat­nih me­ta­ra.
Pre­ma po­da­ci­ma iz re­gi­stra, Ma­ro­vić ta­da ni­je po­sje­do­vao ze­mlji­šte ni­ti je nje­go­va su­pru­ga po­sje­do­va­la po­slov­ni pro­stor.
U na­red­ne dvi­je i po go­di­ne Ma­ro­vić ni­je oba­vljao jav­nu funk­ci­ju i ni­je pod­no­sio imo­vin­ske kar­to­ne. U imo­vin­skom kar­to­nu iz 2009. go­di­ne je ot­krio da je na­sli­je­dio po­pri­lič­nu imo­vi­nu. Pri­ja­vio je da su on i nje­gov brat Dra­gan na­sli­je­di­li 1.602 me­tra kva­drat­na ze­mlji­šta na Ja­zu, u bli­zi­ni jed­ne od naj­po­pu­lar­ni­jih pla­ža u Cr­noj Go­ri. On ta­ko­đe ima pra­vo na, za­sad ne­u­tvr­đe­ni, dio od 816.928 kva­drat­nih me­ta­ra ze­mlji­šta u Mr­če­vom po­lju u za­le­đu po­me­nu­te pla­že u bli­zi­ni Bu­dve.
Ma­ro­vić je je­dan od 600 ze­mljo­po­sjed­ni­ka u Mr­če­vom po­lju, naj­ve­ćem po­ljo­pri­vred­nom ze­mlji­štu u cr­no­gor­skom di­je­lu Ja­dran­skog mo­ra. Ze­mlji­šte je od­u­ze­to od pret­hod­nih vla­sni­ka ra­nih še­zde­se­tih i da­to je na upra­vlja­nje po­ljo­pri­vred­nom do­bru Bo­ka. Vla­sti su 1992. go­di­ne za­po­če­le pro­ce­du­ru po­vra­ća­ja ze­mlji­šta biv­šim vla­sni­ci­ma, ali još uvi­jek ni­je utvr­đe­no ko­li­ko će sva­ki od vla­sni­ka do­bi­ti.
Na Ja­zu i Mr­če­vom po­lju odr­ža­va­ju se kon­cer­ti ve­li­kih mu­zič­kih zvi­je­zda, uklju­ču­ju­ći Ro­ling­ston­se i Ma­do­nu.
Su­pru­ga Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća je 2009. go­di­ne pri­ja­vi­la mje­seč­nu pla­tu od 370 eura, iako ni­je na­ve­la ni rad­no mje­sto ni­ti po­slo­dav­ca. Go­di­nu ka­sni­je pri­ja­vi­la je da je za­po­sle­na u Upra­vi ca­ri­na. I po­red skrom­ne pla­te, nje­na imo­vi­na se u me­đu­vre­me­nu znat­no po­ve­ća­la. Osim po­slov­nog pro­sto­ra, po­sje­do­va­la je stan u Pod­go­ri­ci od 85 kva­drat­nih me­ta­ra i još je­dan u Bu­dvi od 22 me­tra kva­drat­na. Ne­ma po­da­ta­ka da je ovu imo­vi­nu na­sli­je­di­la. Ma­da je po za­ko­nu u oba­ve­zu, Ko­mi­si­ja za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa ri­jet­ko pro­vje­ra­va isti­ni­tost po­da­ta­ka na­ve­de­nih u imo­vin­skim kar­to­ni­ma.
Lo­kal­ni moć­ni­ci
U Bu­dvi, op­šti­ni sa naj­vred­ni­jim ze­mlji­štem na cr­no­gor­skoj oba­li, Ma­ro­vi­će­va po­ro­di­ca je prak­tič­no bi­la „vlast u sjen­ci” kad su u pi­ta­nju glav­ni gra­đe­vin­ski in­ve­sti­ci­o­ni pro­jek­ti.
U vri­je­me pro­cva­ta grad­nje u Bu­dvi 2000-ih Ma­ro­vi­ćev brat Dra­gan bio je na če­lu op­štin­skog se­kre­ta­ri­ja­ta za in­ve­sti­ci­je, dok je nje­go­va stri­na Mir­ja­na Ma­ro­vić bi­la na­čel­nik pod­ruč­ne Upra­ve za ne­kret­ni­ne. Ma­ro­vi­će­va kćer­ka Mi­le­na bi­la je pri­prav­nik u ka­bi­ne­tu pred­sjed­ni­ka op­šti­ne, a od 2010. go­di­ne ra­di kao me­na­džer Op­šti­ne. Ona je i član Op­štin­skog od­bo­ra DPS-a.
MANS, vo­de­ća an­ti­ko­rup­cij­ska or­ga­ni­za­ci­ja u Cr­noj Go­ri, is­tra­ži­va­la je 2008. go­di­ne uti­caj Ma­ro­vi­ća u gra­đe­vin­skom lo­bi­ju i ob­ja­vi­la po­da­tak da je on pre­ko rod­bi­ne bio po­ve­zan sa 20 pri­vat­nih kom­pa­ni­ja, od če­ga se njih de­set ba­vi­lo gra­đe­vi­nar­stvom i ne­kret­ni­na­ma.
Na­kon broj­nih skan­da­la Dra­gan Ma­ro­vić se na­šao u sre­di­štu pa­žnje is­tra­žnih or­ga­na. Uhap­šen je u de­cem­bru 2010. go­di­ne za zlo­u­po­tre­bu po­lo­ža­ja.
Mje­sec da­na ka­sni­je, u ja­nu­a­ru 2011. go­di­ne, Sve­to­zar Ma­ro­vić je pre­pi­sao stan u Bu­dvi i ku­ću u se­lu Kri­mo­vi­ca na bi­zni­sme­na Zo­ra­na Mu­go­šu u za­mje­nu za po­zaj­mi­cu od 500.000 eura. Ma­ro­vić i Mu­go­ša su pot­pi­sa­li fi­du­ci­jar­ni ugo­vor, pre­ma ko­jem Mu­go­ša ni­je bio ovla­šten da pro­da ili na ne­ki dru­gi na­čin otu­đi Ma­ro­vi­će­vu imo­vi­nu.
Ma­ro­vi­ćev sin je ta­ko­đe na Mu­go­šu pre­ba­cio svoj stan u Bu­dvi pot­pi­si­va­njem ugo­vo­ra o pro­da­ji. Iz­vor iz tu­ži­la­štva je za dnev­ne no­vi­ne „Dan” ka­zao da je sve ura­đe­no s ci­ljem da se sa­kri­je i sa­ču­va po­ro­dič­na imo­vi­na. Tu­ži­la­štvo je ne­gi­ra­lo da je pro­tiv Ma­ro­vi­ća po­kre­nu­ta zva­nič­na is­tra­ga.
Po­čet­kom ma­ja 2014. go­di­ne Mu­go­ša je do­ve­den na is­pi­ti­va­nje. Tra­že­no je da ot­kri­je po­ri­je­klo ve­li­kog iz­no­sa nov­ca ko­ji je ko­ri­stio za ku­po­vi­nu ne­kret­ni­na.
Mu­go­ša je biv­ši član cr­no­gor­ske Spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce i ovla­šte­ni pred­stav­nik agen­ci­je za ne­kret­ni­ne Per­ja­nik u Bu­dvi. Mu­go­ša se pre­se­lio iz Pod­go­ri­ce u Bu­dvu de­set go­di­na ra­ni­je i za sa­mo par go­di­na ste­kao ve­li­ku su­mu nov­ca. Osni­vač nje­go­ve agen­ci­je za ne­kret­ni­ne je Bo­ri­slav De­lić, šef Ma­ro­vi­će­vog obez­bje­đe­nja.
U apri­lu 2012. go­di­ne dva vo­zi­la vri­jed­no­sti 150.000 eura za­pa­lje­na su is­pred Mu­go­ši­ne po­ro­dič­ne ku­će u Pod­go­ri­ci. Po­li­ci­ja ni­ka­da ni­je ot­kri­la mo­tiv na­pa­da ni­ti nje­go­ve po­či­ni­o­ce. Ma­ro­vić je ka­sni­je vra­tio imo­vi­nu na svo­je ime.
U ja­nu­a­ru 2012. go­di­ne Ma­ro­vi­će­va su­pru­ga je ku­pi­la 800 kva­drat­nih me­ta­ra ze­mlji­šta, uklju­ču­ju­ći i ku­ću od 200 kva­drat­nih me­ta­ra u Bu­dvi za 300.000 eura. Iste go­di­ne Op­šti­na Bu­dva je iz­da­la gra­đe­vin­sku do­zvo­lu za no­vu zgra­du ko­ja će bi­ti dvo­stru­ke ve­li­či­ne.  
U skla­du sa ugo­vo­rom o na­kna­di za ure­đe­nje ze­mlji­šta, Đur­đi­na Ma­ro­vić je pla­ti­la pa­u­šal­ni iz­nos od pre­ko 68.000 eura za ko­mu­na­li­je. Pre­ma do­ku­men­ti­ma, do­dat­ni tro­ško­vi iz­grad­nje iz­no­se naj­ma­nje 300.000 eura. Ma­ro­vić ni­ka­da ni­je pri­ja­vio ovu in­ve­sti­ci­ju Ko­mi­si­ji za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa.
Od 2014. go­di­ne Ma­ro­vi­će­va su­pru­ga je pen­zi­o­ni­sa­na i ima mje­seč­nu pen­zi­ju od 380 eura.
Kon­tro­verz­ni po­slo­vi
Ma­ro­vić i nje­gov sin bi­li su uklju­če­ni u dva kon­tro­verz­na po­slov­na aran­žma­na 2006. i 2007. go­di­ne. U mar­tu 2006. go­di­ne iz Op­šti­ne Bu­dva su na­ja­vi­li da će špan­ska kom­pa­ni­ja iz­gra­di­ti pr­vi vo­de­ni park u re­gi­o­nu u bli­zi­ni br­da To­pliš. Me­đu­tim, umje­sto Špa­na­ca kao in­ve­sti­tor po­ja­vi­la se fir­ma Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid sa Ki­pra, vla­sni­štvo Ma­ro­vi­će­vog si­na Mi­lo­ša i Dra­ga­na Be­ći­ro­vi­ća. Dra­gan je ubi­jen is­pred svo­je ku­će u Bu­dvi 2011. go­di­ne.
U sklo­pu aran­žma­na, fir­ma Nu­me­ri­ko trej­ding je od op­štin­skih vla­sti do­bi­la u za­kup 50.000 kva­drat­nih me­ta­ra ze­mlji­šta na pe­ri­od od 20 go­di­na. Anek­som ugo­vo­ra op­štin­ska vlast se ta­ko­đe oba­ve­za­la da će ga­ran­to­va­ti kre­dit od 1,6 mi­li­o­na eura ko­ji je ova fir­ma po­di­gla kod NLB Mon­te­ne­gro ban­ke.
Isti pro­je­kat je fi­nan­si­ra­la još jed­na ban­ka – Pr­va ban­ka, ko­ju kon­tro­li­še po­ro­di­ca pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Po­čet­kom 2007. go­di­ne Pr­va ban­ka je odo­bri­la kre­dit od dva mi­li­o­na eura kom­pa­ni­ji Mo­nin­vest, vla­sni­štvo Ma­ro­vi­ća.
Vo­de­ni park ni­ka­da ni­je iz­gra­đen, a Op­šti­na Bu­dva je osta­la sa du­gom od 1,6 mi­li­o­na eura. Ne­ja­sno je gdje je oti­šao no­vac. Tu­ži­la­štvo je o ovom slu­ča­ju otvo­ri­lo is­tra­gu, ali ni­je po­zna­to ka­da će ona bi­ti okon­ča­na. Broj­ne is­tra­ge pro­tiv moć­ni­ka u Cr­noj Go­ri go­di­na­ma sto­je u fi­o­ci tu­ži­la­štva‏.
Pr­va ban­ka je kre­di­tom od pet mi­li­o­na eura fi­nan­si­ra­la još je­dan pro­je­kat Ma­ro­vi­ća. U ma­ju 2007. go­di­ne Ma­ro­vić je ušao u part­ner­stvo sa ru­skim in­ve­sti­ro­rom za iz­grad­nju eks­klu­ziv­nih ne­kret­ni­na. Ima­li su u pla­nu da iz­gra­de vi­še­sprat­ni kom­pleks sa pre­ko 90.000 kva­drat­nih me­ta­ra stam­be­nih i po­slov­nih je­di­ni­ca, vri­jed­no­sti 200 mi­li­o­na eura. Pro­je­kat je uklju­či­vo iz­grad­nju če­tr­de­set vi­la i dva ho­te­la.
Me­đu­tim, plan je pred­vi­đao grad­nju na pre­div­nom po­lu­o­str­vu Za­va­la, po­sled­njem ne­tak­nu­tom di­je­lu bu­dvan­ske ri­vi­je­re. Mje­sec da­na ra­ni­je jav­no­sti je dat na uvid pro­stor­ni plan ko­jim je pla­ni­ra­no da ovo pod­ruč­je osta­ne ze­le­na po­vr­ši­na. Na­kon što je Ma­ro­vić ušao u pro­je­kat, Op­šti­na je pro­mi­je­ni­la plan s ci­ljem raz­vo­ja luk­su­znog tu­ri­zma. Ma­ro­vi­ćev brat je ta­da oba­vljao du­žnost se­kre­ta­ra op­štin­skog Se­kre­ta­ri­ja­ta za in­ve­sti­ci­je.
Usko­ro je po­če­la grad­nja, ali in­ve­sti­tor ni­ka­da ni­je do­bio po­treb­ne do­zvo­le. MANS je po­kre­nuo kam­pa­nju i lo­ka­ci­ja je za­tvo­re­na u mar­tu 2008. go­di­ne. In­spek­to­ri su za­klju­či­li da se ra­di o bes­prav­noj grad­nji i u ma­ju 2008. go­di­ne Ma­ro­vić se po­vu­kao iz ovog po­slov­nog aran­žma­na. Su­vla­snik mu je u za­mje­nu obe­ćao mi­li­on eura to­kom pet go­di­na. Pro­je­kat Za­va­la je­dan je od naj­kon­tro­verz­ni­jih gra­đe­vin­skih pro­je­ka­ta u Cr­noj Go­ri.
Dok je dr­ža­la mi­li­o­ne na švaj­car­skom ra­ču­nu, po­ro­di­ca Ma­ro­vić je uzi­ma­la, a ni­je ot­pla­ći­va­la do­dat­ne kre­di­te od Pr­ve ban­ke. Tre­nut­no je nji­hov stan u Bu­dvi pod hi­po­te­kom za dva kre­di­ta u ukup­nom iz­no­su od 650.000 eura. Naj­no­vi­ji kre­dit je po­dig­nut 2013. go­di­ne. Pret­hod­no je Pr­va ban­ka uze­la dvi­je ne­kret­ni­ne od Ma­ro­vi­će­ve su­pru­ge zbog ne­pla­ća­nja kre­di­ta i po­nu­di­la ih na pro­da­ju.
Po­da­ci o švaj­car­skom ra­ču­nu od­no­se se na 2006. go­di­nu i ni­je po­zna­to da li je 3,8 mi­li­o­na do­la­ra osta­lo na ra­ču­nu ili je no­vac po­dig­nut.
Pa­tru­cić je re­gi­o­nal­ni
ured­nik is­tra­ži­vač­ke mre­že OC­CRP u Sa­ra­je­vu, Bo­sna i
Her­ce­go­vi­na, Mi­lo­vac je
di­rek­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a u Pod­go­ri­ci, Cr­na Go­ra.